Kako sačuvati mentalno zdravlje za vreme covid pandemije

 

Izbijanja zaraznih bolesti, poput trenutnog koronavirusa (COVID-19), mogu delovati  zastrašujuće i mogu uticati na naše mentalno zdravlje. Iako je važno da budete informisani, postoje i mnoge stvari koje možemo da uradimo kako bismo unapredili kvalitet života  i upravljali svojim dobrobitima u takvim vremenima.

Evo nekoliko saveta za koje se nadamo da će vam pomoći, vaši prijatelji i porodica, da se brinete o vašem mentalnom zdravlju u trenutku kada se mnogo raspravlja o potencijalnim pretnjama našem fizičkom zdravlju.

Izolacija kao jedna od mera , se može olakšati na različite načine . Kako počinjemo da izlazimo iz perioda izolacije mnogi od nas suočeni su i sa izazovima i sa novim mogućnostima.

Međutim, mnogi od nas mogu doživeti ovakve promename kao  teške za naše mentalno zdravlje. Sa druge strane izlazak iz izolacije može takođe biti težak i zabrinjavajući za ugrožene grupe.

 Kako grupe sa manjim rizikom izlaze iz izolacije , uticaj iste na one koji su pod merama mogu postati još veći.

Kako se govori o različitim rizičnim grupama , da mogu da nastave sa aktivnostima, često smo u situaciji kada moramo sami da procenimo i donesemo odluku kako i na koji način da nastavimo sa našim svakodnevnim aktivnostima.
Većina  nas je provodila  puno vremena kod kuće, a mnoge od naših redovnih društvenih aktivnosti nam nisu bile dostupne.
Ovakav način života je potrebno  shvatiti kao drugačiji period u vašem životu od dosadašnjeg , a ne nužno i loš, čak i ako ga niste vi izabrali.
To podrazumeva drugačiji životni ritam, šansu da budete u kontaktu sa  drugima na različite načine nego inače. Redovni   kontakti  sa  drugim ljudima preko društvenih mreža, e-maila ili telefona,su  dobri načini da budete i dalje bliski sa ljudima koji su vam bitni.
Naročito je korisno kreiranje novih dnevnih rutina koje vam omogućavaju  da  vodite  računa o sebi. Možete pokušati čitati više ili gledati filmove, steći navike  vežbanja, isprobavati nove tehnike opuštanja ili pronalaziti nova znanja putem knjiga ili interneta. Odmarajte se i posmatrajte ovo kao novo, neobično iskustvo, koje bi moglo imati i korisnih posledica.

Glasine i nagađanja bi mogla  podstaći anksioznost. Pristup  kvalitetnim i pouzdanim  informacija o virusu može vam pomoći da steknete osećaj  da stvari više držite  pod kontrolom.
U redu je da se osećamo ranjivim i preplavljenim dok čitamo vesti o epidemiji, posebno ako smo  u prošlosti doživeli traumu,imali iskustvo sa težim oboljenjima ili imali mentalni problem

Važno je prepoznati ta osećanja .

Takođe bi trebalo da budemo svesni i da  izbegavamo povećanje štetnih  navika a  koje dugoročno ne mogu biti od koristi, poput pušenja, pijenja i prejedanja.

 Koronavirus može uticati na bilo koga, bez obzira na pol, etničku pripadnost ili pol.

Postoji obilje  vesti o epidemiji. Ako ustanovite da vam vesti izazivaju veliki stres, važno je pronaći ravnotežu.

Najbolje je da ne izbegavate sve vesti i da se stalno informišete i edukujete, ali ograničite unos vesti ako vas to uznemirava u većoj meri.

Pandemija korovirusne bolesti 2019. (COVID-19) može biti stresna za ljude. Strah i anksioznost zbog nove bolesti i onoga što bi se moglo dogoditi mogu  izazvati snažne emocije kod odraslih i dece. Javne zdravstvene mere, poput socijalnog distanciranja, mogu učiniti da se ljudi osećaju izolovano i usamljeno i mogu da povećaju stres i anksioznost. Međutim, ove mere su neophodne da bi se smanjilo širenje COVID-19. Suočavanje sa stresom na zdrav način učiniće vas, ljude do kojih vam je stalo i vašu zajednicu jačom.Stres tokom izbijanja zarazne bolesti ponekad može da prouzrokuje sledeće:

Strah i briga o sopstvenom zdravlju i zdravlju vaših najmilijih, finansijskoj situaciji ili poslu ili gubitku službi podrške na koje se oslonite.
Promene u načinu spavanja ili prehrane.
Poteškoće sa spavanjem ili koncentracijom.
Pogoršanje hroničnih zdravstvenih problema.
Pogoršanje stanja mentalnog zdravlja.
Povećana upotreba duvana i / ili alkohola i drugih supstanci.

Mentalno zdravlje je važan deo ukupnog zdravlja i dobrobiti. To utiče na to kako razmišljamo, osećamo se i ponašamo se. To takođe može uticati na način na koji se nosimo sa stresom, odnosimo se prema drugima i donosimo odluke tokom vanredne situacije.
LJudi sa već postojećim stanjima mentalnog zdravlja,mogu biti posebno ranjivi.

Poznato je da  je zabrinutost  normalna i zdrava funkcija koja nas upozorava na pretnje i pomaže nam da preduzmemo mere da se zaštitimo
Zabrinutost i predostrožnost nam  mogu  pomoći da donesemo odluke koje su trenutno korisne za nas.

Takvi osećaji pomažu ne samo nama, već i drugima.
Iako je zabrinutost zbog koronavirusa potpuno normalna, osigurajte „da dobijete" informacije iz pouzdanih izvora

Korisno je znati da postoje stvari oko kojih možemo nešto da uradimo, a zatim i stvari povodom kojih  kojih ništa ne možemo učiniti.
Bavljenje različitim aktivnostima može da učini da sebi olakšamo i pronađemo ravnotežu u svakodnevnom životu.
Da li ste neko vreme želeli da naučite da radite nešto novo, da počnete da čitate novu knjigu?

-sada je vreme da se sve to uradi.

Usredsređenost na sebe i pronalaženje načina da iskoristite trenutno dostupno vreme odličan su način da se pobrinete za svoje mentalno zdravlje.