Panični poremećaj kako ih prepoznati i lečiti

 

Panični poremećaj je jedan od najčešćih problema zbog kojih se ljudi obraćaju  psihijatru,odnosno psihoterapeutu. Prema statistici   od njega pati 1-2% populacije, među kojima su češće žene. Reč je o ponavljanim napadima intenzivnog straha, koji se javljaju iznenada, bez vidljivog razloga ili veze sa nekom specifičnom situacijom. Ove napade zovemo paničnim napadima a stanje paničnim poremečajem

Pored straha visokog intenziteta, prisutni su i telesni simptomi, koji predstavljaju normalnu reakciju organizma na stanje visoke uzbuđenosti. Tu spada širok spektar simptoma, od kojih se najčešće javljaju sledeći: vrtoglavica,ubrzano i otežano disanje, preznojavanje, lupanje srca, preskakanje, bolovi u grudima,zujanje u ušima, povećanje krvnog pritiska, drhtanje ruku, nemir . Navedeni simptomi   jako zabrinu osobu i ona zbog toga doživljava da se sa njom događa nešto vrlo opasno, da se nalazi u stanju neposredne opasnosti po život.

Osobe koje se susreću sa navedenim simptomima u okviru paničnog poremećaja se obično javljaju lekarima u urgentim službama, sumnjajući da je u pitanju infarkt, izliv krvi u mozgu, ili da će zbog sve te napetosti izgubiti  razum kontrolu nad sobom i poludeti.Neretko se   u strahu da će poludeti  javljaju i  tzv. fenomeni depersonalizacije i derealizacije, kada osoba ima utisak  da je sama sebi nepoznata,drugačija, izmenjena , tuđa, ili, u drugom slučaju, da se okolina promenila, da je oko nje sve drugačije nego što je bilo. Sam napad traje obično nekoliko minuta, retko sat ili više, a između napada osoba oseća manji ili veći strah proizveden iščekivanjem njegovog pojavljivanja koji se zove anticipatorna anksioznost.

Neretko panični poremećaj bude udružen sa agorafobijom.Agorafobija je strah da se  bude na mestima ili situacijama u kojima osoba procenjuje da nije sigurna, i iz kojih ne može lako da pobegne,ili da nađe pomoć.Iz tog razloga izbegavaju da se nađu na ovakvim mestima da se ne bi javio panični napad i nepovoljno završio.

Uzroci nastanka ovog poremećaja su raznoliki i nisu sasvim i u  potpunosti rasvetljeni. Za nastanak paničnog poremećaja postoji veliki broj teorija. Od bioloških teorija pominje se genetska predispozicija i poremećaji u funkcionisanju određenih neurotransmiterskih sistema u mozgu (noradrenergički, serotonergički, dopaminergički).

Psihološke teorije govore o separacionim strahovima, proživljenoj traumi,  pogrešnim uverenjima, odnosno iracionalnim mislima, itd. Kao posebnu predisponirajuću karakteristiku osoba koje su sklone razvoju paničnog poremećaja izdvajamo postojanje anksioznog karaktera.

Pre javljanja psihijatru, potrebno je uraditi internistički pregled, jer gore pomenute telesne tegobe ili senzacije  koje inače idu uz strah većeg intenziteta, mogu ponekad ukazivati i na neko telesno oboljenje.

 

 Iako  se panični napadi  subjektivno teško podnose   i bitno umanjuju kvalitet življenja,generalno se može reći da panični poremećaj nije teško oboljenje u smislu prognoze te je preporuka da se treba što pre javiti za pomoć.

 U slučaju dužeg trajanja ovih problema,ukoliko se ne reaguje pravovremeno,  može se razviti depresija ili neka psihosomatska bolest.